За рат у Босни је крив Алија Изетбеговић. Сви су 1992. потписали Кутиљеров план, али Изетбеговић је по повратку у Сарајево одбио споразум. Месец дана касније рат је буктао широм земље. Прве жртве у БиХ су били Срби. Тако већ 13. септембра 1991. са територије Хрватске гранатирана је Босанска Дубица. Том приликом је погинула Анка (Симо) Зец 1934. годиште. Дакле, пола године прије референдума о независности БиХ имамо први напад на територију БиХ и прву српску жртву. Није тачно да је рат у БиХ почео 6. априла, него се то десило мјесец дана раније убиством српског свата у Сарајеву и злочином над Србима у Сијековцу, који су починили Патриотска лига и хрватске паравојне снаге.
Какав је био третман Срба у ратном “опк,ољеном“ Сарајеву види се из интервјуа Мирка Пејановића, једног Изетбеговићевим властима ‘лојалног Србина“, члана ратног Председништва БиХ који је за сарајевски лист БХ Дани рекао да је у Сарајеву поб,ијено само у првим месецима рата две до три хиљаде Срба. Иако су први месеци рата према Пејановићевим речима били најгори за сарајевске Србе, злочина је било и касније током 1993 и 1994. Срби су уб,ијани су на улицама, у својим становима, на радним местима, у многим мучилиштима. На Требевићу су бацали Србе у пећину „Казани“, пре тога их ритуално уб,ијали умоболници Мушана Топаловића Цаце. Главе зак,ланих Срба излагали су у Основној школи на Бистрику.
А, онда је на ред дошла Сребреница. Крвник Насер Орић, за време своје страховладе у Сребреници, починио је бројна зверства, не само над заробљеним српским цивилима и војницима, већ и према муслиманима у овом граду. Ибран Мустафић, један од оснивача СДА, тврди да је бошњачка војска убила 1.000 муслимана у Сребреници.а злочини у том граду су „договорени геноцид“ између Алије Изетбеговића и међународне заједнице, односно тадашњег председника САД Била Клинтона.
Врх такозване Армије БиХ, на челу са командантом Расимом Делићем, био је упознат са ликвидацијама муслимана које су у Сребреници починили Насер Орић и његови људи. У писаним сведочанствима муслимана из Сребренице наводи се низ примера Орићеве бестијалности према сународницима – од тога да је у заштићеној енклави УН развио шверцерски бизнис, до бројних убистава неподобних муслимана/сада Бошњака и силовања бошњачких жена…